Златни кавез Вирџиније Вулф

VIRDZINIJA-VULF Лондонски Ричмонд данас је кварт образоване средње класе са типичним породичним кућама подељеним по вертикали, негованим травњацима и мостићима који воде на другу обалу Темзе ка срцу Лондона који је удаљен око 40 минута вожње подземном железницом. Да није лепо углачане плаве табле на фасади куће Вирџиније и Леонарда Вулфа мало ко би знао да је овде био њихов дом и уточиште. Ту је остварено оно о чему је писала у чувеном есеју Сопствена соба, да свака жена која жели да пише мора имати известан годишњи приход и собу за рад. Вирџинија Вулф осетила је тренутак када је било могуће да се жене у већем броју окрену писању, тренутак одређен колико сталешки толико и стратешки јер је материјални положај жене коначно некима омогућио и драгоцено слободно време и оно је могло бити потрошено на креативни рад.Тако је уместо бесконачних кућних послова  иза којих је вековима остајала празнина жени пружена могућност да остави траг за собом.Књига Александре Лемасон одлучно негира могућност да је Вирџинија Вулф била сифражеткиња или феминистикиња, напротив, каже ауторка, сувише је ценила себе да би доказивање сматрала потребним и сувише је добро познавала друштво у коме живи и његове хипокризије да би такве напоре сматрала довољним. Nastavite sa čitanjem

Лето је право време за читање

Пишите нам драги наши читаоци о књигама које вам предлажемо за ово лето! Неке су у продаји по изузетно повољним акцијским ценама, а књигу можете и добити на поклон уколико напишете текст и пошаљете нам на мејл pricamooknjigama@clio.rs. Једном месечно наградићемо најбољи текст и објавити га на блогу.

GvadalkivirХуан Еслава Галан ГВАДАЛКИВИР

Историјски роман који вас води право у срце маварске Шпаније на заласку. Прича о забрањеној љубави двоје младих из завађених породица почиње на тргу у Гранади где слепи приповедач окупља своју бројну и радозналу публику. У маниру прича из Хиљаду и једне ноћи развија се заплет богат неизвесношћу колико и филигранским детаљима приповедања. Тајни састанци у врелој андалузијској ноћи, коњи, коњаници, последњи племићи и њихови соколари, тајновите хладовине унутрашњих дворишта-патија у којима се испредају приче и сплетке, уговарају бракови или окончавају тајне везе, а све на фону великог историјског знања и књижевне даровитости аутора који је избегао замке тривијалне литературе и понудио нам слику древне Андалузије о којој маштамо.

Nastavite sa čitanjem

Kако остати књижевни Медитеранац

BEZ-DAHA Сан о изласку на море, идеја о Медитерану као уточишту песничких и филозофских душа, море као апсолутна метафора вечности, све су то мотиви којима су прожета многа књижевна дела, од антике до данас. Они којима је Медитеран завичај, стварни или песнички, радо себе називају Медитеранцима, попут Орхана Памука. Тој великој породици придружили су се одавно и писци са балканских простора – Милош Црњански, Јован Христић, Предраг Матвејевић, Иво Андрић који се није тако представљао али је још као млад написао аутопоетски текст “Летећи над морем“, о вечитој жудњи човека са копна да изађе на море… И читалац може бити припадник породице Медитеранаца избором своје лектире, склоношћу да море тражи међу редовима као својеврсни облик бекства од стварности који му нико не може одузети.

Nastavite sa čitanjem