Вирџинија Вулф и Бора Станковић, судбине писаца

VIRDZINIJA-VULFМоћ књиге
Вирџинија Вулф Александре Лемасон

Ходам обалом Врањице.
Опет смо заједно, после деценијâ? На истој овој страни Врањице? У исти августовски час?
Онда сам била млада, млада.
Онда се киша сручила на Врање одједном и жестоко, морале смо у прву кућу одмах од обале, само смо прешле улицу, претрчале. Чим се стишала, пожуриле смо у сокак, па пред Борину капију, куда смо и кренуле.
О, да сте само видели сусрет њен са Бором нашим Станковићем! Под сводом затворене капије тога часа, у вечности вечно незабрављене. Са шуштајем из дворишта ораха под капима и шимширова с околице предкућног бунара, и проветреног небеског даха.
Два узмахла света с две стране света! Nastavite sa čitanjem

Kiš – jedna priča

IZVOD-IZ-KNJIGE-RODjENIHNe sećam se tačno kada sam prvi put čitao Danila Kiša. Ne sećam se ni prve njegove knjige koja mi je došla do ruku. Zasigurno nikakav podsticaj za to nisam dobio u školi. Mislim da mi je jedna njegova fotografija u dnevnim novinama probudila interesovanje za „Rane jade“.  Nemoguće je ne reagovati na tako „istinito“ lice. Bogdan Tirnanić će jednom prilikom zapisati da ga je Kiš izgledom i ponašanjem podsećao na Kita Ričardsa. To poređenje prijalo je mojoj mladićkoj idolatriji. Možda sam video onaj njegov razgovor sa Borom Krivokapićem u ateljeu Radomira Reljića, dok pali cigaretu za cigaretom i nervozno provlači prste kroz dugu, gustu  kosu; možda onaj efektan  govor povodom dodeleAndrićeve nagrade. Čudni su putevi čitalački. Ugledao sam sveta iste one godine kada je objavljen roman „Bašta, pepeo“. Sa jedanaest godina nisam mogao da čitam „Grobnicu za Borisa Davidoviča’’,  niti dve godine kasnije da razumem „Čas anatomije“… Nastavite sa čitanjem

Benito Peres Galdos – Donja Perfekta

DONJA-PERFEKTA Našoj publici Benito Peres Galdos pre svega je poznat kao autor romana Nazaren i Tristana (oba su prevedena na srpski) po kojima je Luis Bunjuel snimio istoimene filmove. Njegov opus, međutim, balzakovskih je razmera i obuhvata oko sto romana i drama. Reč je o jednom od najvećih pisaca španskog realizma, klasiku koga u rodnoj zemlji smatraju ekvivalentom Tolstoja i najvećim domaćim proznim piscem posle Servantesa. Pisao je pre svega istorijske (46 romana iz istorije Španije, objedinjenih pod naslovim Episodios nacionales) i socijalne (njegovim remek-delom smatra se četvorotomna knjiga Fortunata i Hasinta) romane. Donja Perfekta, prvi put objavljena 1876, spada u ovu drugu grupu i jedno je od njegovih ranih dela. Nastavite sa čitanjem