Mali esej o čitanju

ISTORIJA-KNJIGEknjiga_nedelje

Za pravo, posvećeno čitanje potrebno je više dara nego za pisanje, rekli su, svako na svojoj strani sveta, Horhe Luis Borhes i Šandor Marai.

Pаsiоnirаni čitаč, dubоkо zаrоnjеn u lаvirintе svоје bibliоtеkе kоlikо i u gоdinе kоје su gа vеć оdvајаlе оd ljudi, prоnаšао је knjigu iz mlаdоsti zа kојu је misliо dа је pоzајmljеnа i nеstаlа. Оbrаdоvао sе prеpоznајući knjigu kао stаrоg pоznаnikа i pоčео dа čitа iz srеdinе knjigu еsеја u kојimа su sе pоminjаli drugi pisci i drugа dеlа. Shvаtiо је dа su nеkаdа tо bilе zа njеgа nеpоznаtе tеritоriје, а sаdа је tеk u pоtpunоsti rаzumеvао tеkst. Sеćајući sе drаgih mеstа, skidао је sа pоlicа јеdnu pо јеdnu knjigu, оtvаrао i nаstаvljао dа čitа. Gоmilа оkо njеgа pоdsеćаlа је nа drvеnе ruske lutkе mаtrјоškе, svаkа sе оtvаrаlа i u sеbi krilа slеdеću i tаkо u bеskrај. Оndа је sа žаljеnjеm kоnstаtоvао dа tоlikа strаst nikudа nе vоdi, vrаtiо sе prvој knjizi i usrеdsrеdiо nа јеdаn pаsus. Mоrаćе dа smаnji svојu glаd zа čitаnjеm, dа prihvаti činjеnicе i svеdе lеktiru nа nеkоlikо nајdrаžih pisаcа kао štо sе krug priјаtеljа sа gоdinаmа svоdi nа nајоdаniје i nајzdrаviје. Čini mu sе dа је tоkоm živоtа mnоgо čitао а mаlо pisао, аli оndа sе sеti dа pisаnjа imа svаkојаkоg, оd piskаrаnjа dо nеprоlаznih mudrоsti, dоk је zа prаvо i pоsvеćеnо čitаnjе pоtrеbаn dаr zа rаzumеvаnjе, zа sprеtnо i nаdаhnutо putоvаnjе krоz knjigе kоје birаmо, pаmtimо i kојimа sе vrаćаmо. I da je lična biblioteka naša autobiografija. Nastavite sa čitanjem

Željene destinacije

UZBUDLJIVI GRADOVI slikazaglavlje.jpg

Danas, 11. april 2015.

Naslovi obe knjige zvuče kao poziv na putovanja, ali iza njih stoji nešto drugo- razvijena ideja o tome kako mesto u kome se živi može postati atraktivno za posetioce. Kako grad koji smatramo običnim može zahvaljujući pametnim ulaganjima i osmišljenim kulturnim politikama da postane željena destinacija i time svojim žiteljima omogući lepši i udobniji život. Dakle, kulturne manifestacije i kulturno nasleđe jesu veoma dobar način da grad stvori identitet i da se razvija. Svaka umetnost može biti odabrana, kao Gaudijeva arhitektura u Barseloni, muzika u Salcburgu, moderan ples u Njujorku čije su baletske kompanije i eksperimenti Meredit Monk šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka odredile grad kao veliku plesnu i pozornicu uličnog teatra, književnost tamo gde su se veliki pisci stopili sa gradom, kao Orhan Pamuk sa Istanbulom ili pesnik Kavafi sa Aleksandrijom, antička umetnost koja je najsjajnija odlika i današnje Atine, a kultura postala “ teška industrija Grčke“ kako je odredila i ostvarila Melina Merkuri, čuvena ministarka kulture Grčke koja je i uspostavila tradiciju gradova –prestonica kulture. Od gradova-prestonica kulture polazi studija “Uzbudljivi gradovi“ objašnjavajući korak po korak kako se kreiraju različite manifestacije, pre svega pronalaze i obezbeđuju sredstva ( famozni “fand rejzing“, još jedna engleska reč u opštoj upotrebi iza koje stoji , bar u našoj sredini, malo ili nimalo dobre prakse) , potom koliko je bitno liderstvo i dobro vođenje ovakvih projekata sa jasnom vizijom i misijom. Na kraju, kritičko promišljanje već urađenog i pošteno obeležavanje manje uspešnih projekata ili detalja koji uvek mogu da budu bolji, to bi bio idealni menadžment grada koji ima kulturni identitet i može da ponudi svojim gostima jasno profilisane programe.

Više o knjizi Uzbudljivi gradovi

Nastavite sa čitanjem

Grad negativne utopije

ORLI KASTEL BLUMSavremena izraelska književnica srednje generacije Orli Kastel Blum podvrgava čitaoca svojevrsnom testu izdržljivosti već na prvih nekoliko stranica njenog romana, posebno ukoliko napomenemo da je ovo prvi susret njene poetike i srpske čitalačke publike. Ne treba posustati i odbaciti štivo kao naturalističko do grancia izdržljivosti, iako ono to jeste. Sledeći je, moramo reći, test čitaočeve inteligencije jer postaje jasno da morbidne slike nisu same sebi svrha, iza njih se nešto krije. Scenografija je postavljena u gradu negativne utopije, postapokaliptičnom svetu koji podseća na film Blejd Raner ali se tu slličnost završava jer ovde nema androida niti bića iz mašte. Akteri su ljudi bez nade i u njihovom doživljaju sveta u kome žive leži objašnjenje ovih distopijskih slika, odnosno očajanja. Nastavite sa čitanjem

O jednom važnom pojmu

DOSTOJANSTVOMajkl Rozen
DOSTOJANSTVO

Kako napisati knjigu o pojmu za koji svi mislimo da znamo njegovo značenje, ali je veoma teško definisati ga? Uspešan pokušaj načinio je američki univerzitetski profesor političke teorije na Harvardu, Majkl Rozen, provodeći nas elegantno i pristupačno kroz istoriju filozofije koja se, evidentno najviše trudila da shvati pojam dostojanstva. Neminovno je bilo da se počne od antičkog poimanja međuljudskih odnosa u kojima je dostojanstvo zauzimalo veoma važno mesto i odnosilo se na društvenu hijerarhiju, odnosno bilo atribut aristokratije pre nego da se o njemu raspravljalo kao o moralnom ili sociološkom fenomenu. Hrišćanstvo je unelo sasvim druga značenja skrećući prema apstraktnom pojmu ‘dostojnosti’ čovekove pre svega u odnosu na Božiju milost, da bi sa Kantovim raspravama o moralu ovaj pojam ušao u žižu filozofskog interesovanja, odmičući se od teologije i približavajući savremenim humanističkim shvatanjima o čovekovom integritetu. Posvećujući veliki deo knjige Kantovoj filozofiji i tvrdnjama da poštovanje principa čovečnosti predstavlja lično dostojanstvo, a život bez dostojanstva samo puko vegetiranje, Majkl Rozen smelo polemiše argumentujući svoje i stavove savremenika, ali ne u filozofiji, već u praksi života u dvadesetom veku. Tako su na meti njegove kritike teze pape Jovana Pavla Drugog koliko i hipokrizija većine deklaracija, ustava i zakona o ljudskim pravima koji se i u modernim demokratijama svakodnevno i bez našeg protesta, krše. Nastavite sa čitanjem