O jednom važnom pojmu

DOSTOJANSTVOMajkl Rozen
DOSTOJANSTVO

Kako napisati knjigu o pojmu za koji svi mislimo da znamo njegovo značenje, ali je veoma teško definisati ga? Uspešan pokušaj načinio je američki univerzitetski profesor političke teorije na Harvardu, Majkl Rozen, provodeći nas elegantno i pristupačno kroz istoriju filozofije koja se, evidentno najviše trudila da shvati pojam dostojanstva. Neminovno je bilo da se počne od antičkog poimanja međuljudskih odnosa u kojima je dostojanstvo zauzimalo veoma važno mesto i odnosilo se na društvenu hijerarhiju, odnosno bilo atribut aristokratije pre nego da se o njemu raspravljalo kao o moralnom ili sociološkom fenomenu. Hrišćanstvo je unelo sasvim druga značenja skrećući prema apstraktnom pojmu ‘dostojnosti’ čovekove pre svega u odnosu na Božiju milost, da bi sa Kantovim raspravama o moralu ovaj pojam ušao u žižu filozofskog interesovanja, odmičući se od teologije i približavajući savremenim humanističkim shvatanjima o čovekovom integritetu. Posvećujući veliki deo knjige Kantovoj filozofiji i tvrdnjama da poštovanje principa čovečnosti predstavlja lično dostojanstvo, a život bez dostojanstva samo puko vegetiranje, Majkl Rozen smelo polemiše argumentujući svoje i stavove savremenika, ali ne u filozofiji, već u praksi života u dvadesetom veku. Tako su na meti njegove kritike teze pape Jovana Pavla Drugog koliko i hipokrizija većine deklaracija, ustava i zakona o ljudskim pravima koji se i u modernim demokratijama svakodnevno i bez našeg protesta, krše.Jedna od brojnih mogućih definicija koju Majkl Rozen daje je i da je dostojanstvo posvećenost i sposobnost da se istrpi patnja u borbi za ispunjavanje zahteva dužnosti, a to nije nešto što svi posedujemo u jednakoj meri. To je ono što bismo i danas kao i u antičko doba nazvali vrlinom, kvalitetom čoveka, ali, odmah postavlja kontrapitanje autor, čemu trpljenje ukoliko nismo u stanju da dignemo glas, da se izborimo za svoje dostojanstvo? Na tragu tih razmišljanja čitaocu se nameću poznatije rečenice kao što su Volterova Ne slažem se ni sa jednom rečju koju si izgovorio ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih saopštiš, ili Kantova Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama, ili srpskog patrijarha Pavla Niko me ne može uvrediti ukoliko mu sam to ne dozvolim.
U bogatstvu i lucidnosti komentara, Rozen stiže do zaključka da ljudsko dostojanstvo biva povređeno onda kada se konkretno ljudsko biće svodi na puko sredstvo, do mere zamenljivosti i na tom mestu čitalac mora da se zapita koliko ljudi u ovom trenutku nije svedeno na meru zamenljivosti? Ima li u svetu u kome živimo prostora za ovako visoke kriterijume? S obzirom da je odgovor negativan, možemo se zapitati kakva je svrha ove knjige i odmah odgovoriti -izuzetna!

Umesto brojnih knjiga o samopomoći i načinima kako treba da se probijamo kroz život suočavajući se sa preprekama koje, navodno, treba i moraju da budu izazov i starajući se o sopstvenim interesima koji, prema kvazi-filozofiji liberalnog kapitalizma, treba da nam budu na prvom mestu, ova knjiga nudi naučni, pristupačan i književno dobro interpretiran pristup pojmu na koji smo zaboravili. Bilo da podrazumevamo sopstveno ili dostojanstvo drugih, bilo da smo ga davno bacili pod noge, ne razmišljajući o sopstvenom bitisanju dalje od borbe za svakodnevno preživljavanje.

Knjiga je naročito korisna mladim čitaocima, u njihovom formiranju svesti o sebi i još važnije, o svetu i ljudima oko sebe, u vaspitavanju zdravog homo politicus-a sasvim zaboravljenog na balkanskim prostorima, u formiranju časnih nazora koji ne ismevaju moralnost mešajući taj pojam sa moralom u društvu, knjiga za sve koji još nisu odustali od borbe za dostojan život, za one koji ne raspolažu alatima filozofskog obrazovanja, ali žele nešto da pročitaju iz te oblasti, knjiga za roditelje koji ne znaju ovde i sada šta da kažu svojoj deci, knjiga-pouka za one koji su na vlasti, uz duhoviti i jasan komentar autora o današnjim vlastodršcima u lažnim, deklarativnim demokratijama- da onaj koji vlada mora čuvati dostojanstvo naroda i paziti na njega više nego na sopstveno. Zbog toga narod može da ismeva političara na vlasti, ali ne i obrnuto jer postoji mogućnost da se narod lišen dostojanstva seti šta je to.

Detaljne informacije o izdanju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


četiri − 2 =

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>