Ironija ovog i onog sveta

Žoakin Marija Mašado de Asis
POSTHUMNI MEMOARI BRASA KUBASA

POSTHUMNI-MEMOARI-BRASA-KUBASAIronija ovoga sveta je u tome što sve dok ne umremo ne znamo ni kako ni zašto smo živeli. A da li posle smrti uopšte nešto znamo, to ćemo saznati. Ovim pojmovima poigrava se Mašado de Asis ( 1839- 1908), brazilski pisac razvijenog smisla za realizam koji bi po britkosti i ironičnosti stila mogao da pruži ruku Pirandelu i njegovom smislu za humor, iako ih je delila četvrtina veka i Atlantski okean. Nastavite sa čitanjem

Igra skrivanja i razotkrivanja

rade markovicGoran Marković, Male tajne

________________________________________

Cenjeni gospodine Stankoviću,
pišem vam nakon što sam, u jednom dahu i tokom jednog popodneva, pročitala vašu knjigu Male tajne. Nisam mogla da se oduprem i ne potražim prave ličnosti iza modifikovanih imena vaših junaka – upravo ono što ste u uvodnoj reči naznačili kao najmanje važno, ali igra razotkrivanja identiteta uvek čini da se čitalac oseća visprenijim, da ne kažem pametnijim. Istina, nisam imala stoprocentni uspeh, ali nisam ni insistirala. Svaki malo bolji poznavalac pozorišnih arhiva lako bi među sačuvanim programima i plakatima mogao da pročita prava imena vaših junaka, čak i ako ih po liku iz mladosti više ne prepoznaje.

Pišem vam zato jer je moj odnos prema vašoj knjizi donekle ličan; dvadesetak godina kasnije od vas, i ja sam odrastala u pozorištu na Crvenom krstu i upamtila mnoge priče iz vremena teških i slavnih početaka ovog ansambla. Naravno, vaša knjiga daleko je od glomaznih i skupih monografija što izlaze u godinama jubileja i u koje se ulaže mnogo novca, a uglavnom malo duše. Ona je zbir ličnih sećanja, vaših i onih s kojima na sreću još možete da razgovarate i da se zajedno prisećate umetnika pred kojima se zavesa zauvek spustila. Dopada mi se što priča počinje poslednjih godina pred Drugi svetski rat, na zalasku nekog našeg, nacionalnogbelle epoque, koga se s nostalgijom sećaju i oni koji tada nisu bili rođeni. Ali to kolektivno, višegeneracijsko sećanje, ublažava gorčinu prolaznosti za koju na početku jednog poglavlja kažete: …sve je prolazno, osim prolaznosti same. Nastavite sa čitanjem

Bliskoistočni Kandid ili Opsimista

OPSIMISTAEmil Habibi, Opsimista – Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića

Zahvaljujući fantastičnom prevodu Srpka Leštarića, naša kultura je jedna od retkih koja ima privilegiju da upozna delo najintrigantnijeg palestinskog pisca Emila Habibija.

Kulturološka kontraverza ovog pisca, aktiviste, političara poreklom iz hrišćansko-palestinske porodice i pripadnika KP Izraela, vidljiva je već u oksimoronskom naslovu Opsimista (…I uvek se pitam: šta sam ja, jesam li pesimista ili optimista?) i apsurdu tragikomične avanture identiteta koju nagoveštava podnaslov Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića. Kao i njegov antijunak, Emil Habibi je odlučio da nastavi da živi u Izraelu i kada ga je njegova domovina (u romanu predstavljena u liku Juad, žene u koju je zaljubljen) napustila, i kada je tako postao sumnjivo lice i izdajnik i za svoje izbegle sunarodnike i za izraelsku državu. Crnohumorna alegorijska priča o tragičnom životu čoveka koji pokušava da razume istorijsko-političku stihiju kojoj je izložen kao nekoj vrsti mitske sudbine, a koju može dostojanstveno da nosi samo ako je ismeva i parodira. Neočekivan Epilog na samom početku romana daje ključ njegovog čitanja, ali i ono što je još važnije, viziju nepobeđenog Čoveka, možda samo čudesno nestalog.
Ne čekajte više, ne čekajte!/Pocepajte svoje spavaće haljine/i napišite sami sebi/pisma koja željno čekate! (Semieh el Kasim, Kuran smrti i jasmina) Nastavite sa čitanjem

Pacifistički manifest

OPSIMISTA

Izašao je novi naslov u popularnoj ediciji ‘Gral’ koja donosi nove naslove svetske književnosti i zahvaljujući čijem izboru su srpski čitaoci upoznali mnoga, do sada nepoznata, imena svetske književnosti. Ovog puta to je Emil Šukri Habibi (1922–1996) i njegovo najpoznatije delo Opsimista u izvrsnom prevodu sa arapskog Srpka Leštarića. Autor je rođen u Palestini, u hrišćanskoj porodici. Jedan od najmlađih lidera Palestinske komunističke partije, ostao je u svom rodnom gradu Haifi za vreme prvog arapsko-izraelskog rata 1948. godine. Nakon rata, učestvovao je u osnivanju izraelske Komunističke partije i bio višegodišnji urednik lista Al-Itihad. Godine 1956. prelazi u Nazaret i ostaje tamo do kraja života. Bio je u nekoliko mandata član izraelskog parlamenta, Kneseta, i dobitnik je visokih književnih priznanja, među kojima i najviše izraelske književne nagrade kao jedini nejevrejin koji je njome počastvovan. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je u Haifi.

Roman neobičnog naslova skovanog od reči ‘pesimista’ i ‘optimista’ ima i složeni podnaslov koji donekle objašnjava ono što čitaoca očekuje – ‘ Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića’. Habibijev anti-junak Said, kreiran donekle po ugledu na Volterovog Kandida i Hašekovog dobrog vojnika Švejka, pokušava da opstane u gotovo nemogućim uslovima stalnog sukobljavanja Arapa i Izraelaca u borbama za tzv. Zapadnu obalu u ratu iz 1948. Taj ritam neprekidnog smenjivanja perioda rata i primirja uslovio je i samu strukturu romana, fragmentarnost kao metaforu suživota Arapa i Izraelaca čije nepomirljive razlike Habibi pokušava da ublaži ironijom i gorkim humorom. Na taj način sublimiše mnoge elemente koji će znatno nakon nastanka ovog romana ranih sedamdesetih godina prošlog veka biti teorijski uobličeni kao postmodernizam. No, sigurni smo da nikakvi teorijski postulati nisu vodili autora već sasvim suprotno, realno iskustvo koje je čitavog života nadograđivao naporima za pomirenje. Habibi u okviru istog postupka korespondira sa čuvenim arapskim pesnicima, inkorporirajući tako raskošno književno nasleđe u svoj diskurs ali istovremeno ublažavajući potencijalno preteranu ispolitiziranost na koju navodi tema romana. U daljem toku Habibi se osvrće i na ratove koji su usledili, preplićući prvo lice pripovedača, Saida, sa ironijskim otklonom sveznajućeg pripovedača čija se nit naracije probija kroz dogodovštine glavnog junaka u gotovo brehtovskom maniru.Taj otklon od tragičnih događaja, postignut izuzetnim Habibijevim književnim majstorstvom pomaže čitaocu da prihvati priču o tragičnoj sudbini Palestinaca, večitim sukobima sa izraelskom državom i autorovo uočavanje mana oba naroda i uzroka nesklada u ovom tragičnom odnosu. Nastavite sa čitanjem

Arhitektura pozorišta XX veka

knjiga_nedeljeDugоgоdišnjе bаvljеnjе Rаdivоја Dinulоvićа аrhitеkturоm pоzоrištа i, širе, prоblеmаtikоm scеnskоg prоstоrа rеzultirаlо је knjigоm koјоm је u srpskој tеаtrоlоgiјi оtvоrеnа tеmа о kојој smо dо sаdа čitаli sаmо u prеvоdimа dеlа Čеzаrе Mоlinаriја, Pаmеlе Hаuаrd, Pitеrа Brukа, Zigfridа Mеlhingеrа i dr.
Dеfinišući pоzоrišni prоstоr kао dео urbаnе cеlinе i urbаnu cеlinu kојој је nеоphоdnо pоzоrištе dа bi bilа kоmplеtnа, аutоr nаs upоznаје sа svim аspеktimа pоzоrišnе zgrаdе kаkvu је zаtеkао pоčеtаk 20. vеkа. Оsvrćе sе nа rаzvој scеnе i scеnskоg prоstоrа trаžеći svе bitnе kоmpоnеntе kоје su uslоvilе rаzvој scеnе u dvаdеsеtоm vеku. Tаkо rаzgrаničаvа tri аspеktа sаglеdаvаnjа pоzоrištа :

  • pоzоrištа u tipоlоgiјi аrhitеktоnskih оbјеkаtа
  • pоzоrištа kао prоgrаmа u аrhitеkturi i
  • pоzоrištа kао umеtničkе fоrmе

kојi mu pоmаžu dа u pоtpunоsti dеfinišе pоzоrištе u dvаdеsеtоm vеku , оbеlеžеnо nаstојаnjеm dа sе dоvеdе u pitаnjе svаkа kоnvеnciоnаlnа оdrеdnicа instituciоnаlnоg tеаtrа. Nastavite sa čitanjem