Knjiga nedelje u bibliotekama… vol. 9 – ŽIVOT U MRAČNIM VREMENIMA

knjiga nedeljeIVOT-U-MRACNIM-VREMENIMA-Memoari

 

Приказ књиге Живот у мрачним временима Ернста Павела

Радомир Пиљагић Пиља

Градска библиотека Карло Бијелицки, Сомбор

У главној улози овог одличног аутобиографског романа је сам аутор који кроз 23 поглавља исписује у форми дневничких записа важне фрагменте његовог живота , од напуштања нацистичке Немачке као шеснаестогодишњак па до сазнања да болује од неизлечиве болести.

Долазак Из Берлина у Краљевину Југославију у Београд ( раскрсницу светова) је за главног јунака борба за останак и опстанак, како њега тако Мајке и Оца. Од самог смештаја у хотелу до селидбе у предграђе траје потрага за идентитетом, социјалним дилемама, експресно учење српског језика, јеврејским комплексом ниже вредности, комуникација са околином. Запослење код Геце Кона, ангажовање у илегалној антидржавној организацији, симпатизер социјалистичке идеологије, револуционарни дух…
Убиство Краља Александра мења читав живот. Ствара се нови предратни амбијент и треба отићи. Начин на који су побегли је спој среће и његове сналажљивости. Кроз мемоарско-документаристичко-новинарско приповедање пратимо живот са Њујоршког Менхетна преко Северно-афричког ратишта, обавештајно војног рада у Италији.

Престанком рата завршава се поглавле интензивног живота. Као породичан човек бави се новинарством, атлетиком и пише за своју душу. Сазнаје да је тешко болестан и мири се на изузетан начин. Дијагностициран је рак плућа и главни јунак овог одличног романа ( аутобиографског ) је заправо за живота био и остао прави јунак.
Последње поглавље је завршила његова ћерка Миријам Павел.

 

 

Краљевину Југославију у Београд ( раскрсницу светова) је за главног јунака борба за останак и опстанак, како њега тако Мајке и Оца. Од самог смештаја у хотелу до селидбе у предграђе траје потрага за идентитетом , социјалним дилемама, експресно учење српског језика , јеврејским комплексом ниже вредности , комуникација са околином. Запослење код Геце Кона , ангажовање у илегалној анти-државној организацији, симпатизер социјалистичке идеологије, револуционарни дух…
Убиство Краља Александра мења читав живот. Ствара се нови предратни амбијент и треба отићи. Начин на који су побегли је спој среће и његове сналажљивости. Кроз мемоарско-документаристичко-новинарско приповедање пратимо живот са Њујоршког Менхетна преко Северно-афричког ратишта, обавештајно војног рада у Италији. Престанком рата завршава се поглавле интезивног живота. Као породичан човек бави се новинарством, атлетиком и пише за своју душу. Сазнаје да је тешко болестан и мири се на изузетан начин. Дијагностициран је рак плућа и главни јунак овог одличног романа ( аутобиографског ) је заправо за живота био и остао прави јунак.
Последње поглавље је завршила његова ћерка Миријам Павел.

 Жикица Димитријевић, песник

Јавна библиотека Бора Станковић, Врање

 

Аутобиографска књига Ернста Павела, из доба тридесетих година прошлог века, као и период Другог светског рата, је својеврсни манифест одрастања једног јеврејског дечака у тешким, како каже писац, мрачним временима.

Његова породица је прогнана и бежи из Берлина пред најездом национал-социјалиста и фашиста. Многи нису препознали опасност у доласку Хитлера на власт у Немачкој. Његови родитељи и четрнаестогодишњи Ернст се настањују у Београду. У краљевини Југославији се после убиства краља Александра у Маесеју назире грађански рат.

Београд је за њега предстража Балкана. Живот у Београду, школовање, учење српскохрватског језика, прва другарства, прати и његова болест. Имао је рак плућа у почетној фази, и успева да га заустави. Ради, ради опстанка, њега и његове породице код Геце Кона, мађарског Јеврејина, првог књижара у Београду. Повезивање са комунистима и читање првих комунистичких књига. Сам каже како су његови другови имали незреле снове. Говоре о животу у кибуцима и реалном социјализму. Геца Кон први има превод Марксовог Капитала, Библије комуниста. Превод је урадио Моша Пијаде.

Колико патњи и муке преживљавају прогнане породице, расуте по целој Европи. Добијање папира од југословенских власти и одлазак у Америку, пријављивање у америчку војску, и рат у северној Африци, Алжиру и Тунису. Знање неколико језика, међу њима и српског, помаже да се регрутује у обавештајну службу и пресели у централну ратну луку Бари у Италији. Ернст је знао и говорио шест језика. У Барију  је обавештајни центар савезника, за Народно- ослободилачку борбу, Титових партизана у Југославији, како их он назива. Обавештајни пројекат цензуре поште на Балкану.

Писац веома сликовито документује свој живот, на релацији Бари- Рим-Напуљ- Трст. Италија и Италијани су за њега најхуманији и најцивилизованији народ у Европи, ако се изузме Мусолини и мафија.

У својим обавештајним извештајима, како пише, није убацивао све детаље из живота партизана и главног штаба. Обилази и редовно посећује партизанску болницу. Стиче неколико пријатеља и пријатељица. Образује и формира јеврејски клуб.  Овде је од бомбардовања Београда на Ускрс 1941.г. до момента када је замењен и враћен у Америку.

Стиче се утисак да у књизи није открио сва своја сазнања о Народно-ослободилачкој борби у Југославији, како партизана тако и четника.

Ипак, његов интелект, знање многих језика, таленат за писањем и упорност једног Јеврејина, резултира објављивањем биографија многих познатих личности. Кафке,     затим Теодора Херцла и постхумно Хајнриха Хајне. Објављује и романе. Остварује сан, посећује Јерусалим.

У Паризу са супругом га стални кашаљ подсећа на опаку болест из детињства. Болестан исписује и ову своју аутобиографију. Умире 1994.г.

Последње поглавље ове књиге пише и наставља његова ћерка Миријам Павел 1994.г. у Њујорку. Свог оца назива великим хуманистом, и борцем, пре свега за човечност.

Интересантна биографија и инспиративна књига.