Knjiga nedelje u bibliotekama… vol.10 – KULTURA

knjiga nedeljeKULTURA (1)

 

Приказ књиге Култура Терија Иглтона

Ана Седларевић

Матична библиотека Љубомир Ненадовић, Ваљево

У књизи Култура Терија Иглтона, аутор даје своје критичко виђење појмова културе и цивилизације. Црпећи знања из различитих извора ( филозофије, уметности) аутор даје прецизан приказ еволуције појма култура, са посебним освртом на последњих 200 до 300 година, користећи примере из  дела Едмунда Берка, Џонатана Свифта, Оскара Вајлда, као и из дела Томаса Арнолда, Џона Раскина, Фридриха Шилера, Карла Маркса, Т. С. Елиота, Јохана Годфрида Хердера и многих других. Користећи њихове,  често супростављене идеје, аутор тка сложену таписерију која осликава појам културе. Таписерију која је пуна супротности и унутрашњих контрадикторности, где ништа није онако како изгледа.

У  својих шест поглавља аутор разлаже појам културе. Истражује га из различитих перспектива – од различитих схватања појмова културе и цивилизације, преко постмодерног виђења културе.  Дотиче се и виђења културе као друштвено несвесног,  као и њене популаризације и настанка  масовне културе.

Оно што треба посебно напоменути је да аутор сваки наведени став излаже критици, показујући истовремено и његове слабости и мане, поново нас  подсећајући на сложеност и неухватљивост  појма културе.

Једно посебна поглавље је посвећено Оскару Вајлду. У њему, кроз анализу Вајлдовог живота и дела, приказује и преглед различитих виђења културе која су испитивана у претходним поглављима.

Ово је сложена књига, као и тема којом се бави. Састављена је од, на први поглед, међусобно различитих, неповезаних делова који се постепено спајају и прожимају, формирајући сложену слику културе. Аутор користи све своје умеће и ерудицију да одговоти на овај комплексан задатак, то јест,  да нам на разумљив и духовит начин објасни појам културе, покушавајући да га сагледа из што више различитих углова.

Татјана Стеванчев, виши архивиста у Историјском Архиву Сомбор

Градска библиотека Карло Бијелицки, Сомбор

Привукао ме је наслов.
Али, двоумила сам се да ли да отворим корице те књиге, јер ми се нису топли мајски дани трошили на тешка, озбиљна и сувопарна штива ( какво сам претпостављала да је и ово).
Али, опет кажем, привукао ме је наслов.
И отворих корице књиге.
И гле, мислим да је нису могли одштампати ситнијим словима.
Али кад их већ отворих, почех да читам. Не одустајем лако.
И читала сам и читала и читала. Остављала сам је само када сам морала. Привлачила ме је назад као какав добар крими роман чије се стране гутају не би ли се што пре открило ко је убица.
Моје одушевљење је расло са сваком новом страном. Не само због чињенице колико је комплексно промишљање изнето у њој, нити због ширине анализе која је обухватила филозофију, антропологију, књижевност и уметност, као и бројне мислиоце у протекла два века.
Највише ми се допао језик и стил којим је писана.
Лак и разумљив. На моменте чак лепршав, често духовит и врцав.
Учинио је да су најсложенија питања и теме лако схваћене и још лакше праћене.
А када би неки део изгледао нејасан и тежак (углавном због мог недостатка знања о теми) изнео би духовит, заједљив и забаван пример и све би постало кристално јасно, као да сам одувек то знала, или као да читам Culture for Dummies.
Читање ове књиге било је дивно искуство. И лако, као ћаскање уз кафу или чај.
Сјајна књига и сјајан Тери Иглтон.

Синиша Пуач, професор књижевности

Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица

Време које живимо испуњено је бројним противречностима. Једна од њих је да имамо осећај да живимо боље него иједна друга генерација у историји човечанства, а у исто време томе се придружује уверење да се оно неминовно ближи своме крају и да ћемо као цивилизација скончати у лажи, насиљу и неправди. У исто време окружени смо задивљујућим примерима примене научних и технолошких знања, док страхујемо од потпуне дехуманизације света и претварања човека у машину лишену свести и осећаја за друге. Свет утемељен на просветитељским идејама као да више не постоји. Уместо њега издиже се нова цивилизација чији су покретачи и креатори власници крупног капитала равнодушни према питањима истине, правде и универзалног добра. Каква је у свему томе судбина и улога културе?
Професор Тери Иглтон својом књигом Култура прати развој насловног појма управо у последња два века, од Француске револуције до наших дана, упозоравајући на многострукост и променљивост значењског поља које реч култура обухвата. У четири поглавља ове књиге, Иглтон разматра однос културе према другим појмовима са њим у вези као што су варварство, цивилизација, природа, уметност, креативна индустрија, идентитет, водећи читаоца кроз различита гледишта о природи тог односа унутар филозофских и књижевних теорија 19. и 20. века. Начин на који он то чини оправдава његов реноме „мајстора оштре фразе и духовитог афоризма“ тако да ова књига, иако по жанру научна студија с правом може да се опише као занимљива, а на моменте чак и забавна, захваљујући луцидним коментарима аутора којима прати различита схватања о култури.
Повезујући различите теорије у хронолошком низу Иглтон трага за њиховим практичним смислом, непрестано постављајући питања сврхе и вредности културе унутар ширег контекста, не задовољавајући се постојећим одговорима, често хватајући противречности у премисама као када у поглављу Постмодерне предрасуде устврди да диверзитет не представља вредност сам по себи, упозоравајући да се иза обоготворене културне разноврсности могу наћи и антицивилизацијски и деструктивни културни гестови, те да културни релативизам доводи до порицања универзалних истина и вредности. То ће аутора одвести ка следећем поглављу и тумачењу кључног односа у књизи, оног између културе и политике. Ослањајући се на радове Едмунда Берка Иглтон ће разматрати културу као друштвено несвесно, односно као „складиште инстинката, предрасуда, побожности, осећања, полуоформљених мишљења и спонтаних претпоставки“ које не само да обликују свакодневне активности, већ постају и средство одржавања друштвене моћи. Читалац ће овде пронаћи одговоре зашто разум или закони нису довољни за управљање државом, односно какву улогу у томе може да има култура. Њену супериорност у односу на политику, Иглтон ће пронаћи и у радовима Јохана Готфрида Хердера, у исто време са њеном способношћу да конструише нацију. У истом поглављу значај друштвено несвесног биће посматран и у текстовима Т.С.Елиота и Иглтоновог ментора, Рајмонда Вилијамса, али ће највише простора добити Оскар Вајлд кога Иглтон назива „апостолом културе“ насловљавајући тим епитетом читаво наредно поглавље. У деловању, не само у текстовима овог контроверзног ирског књижевника Иглтон ће пронаћи прикривене облике политичког радикализма, чиме ће се ово поглавље књиге претворити у анализу не само културолошких сукоба између Енглеза и Ираца. Питања колонијализма и иначе значајна за Иглтона, такође Ирца, овде ће се додатно заоштрити, па ће аутор у овом поглављу потврдити своју репутацију марксисте, повезујући утицајног немачког филозофа материјализма са ирским писцем, налазећи да је Вајлдов ларпурлартизам (па и хомосексуалност) заправо вид његовог револуционарног деловања. То ће читаоца увести у велико финале ове књиге, интригантног наслова Од Хердера до Холивуда у коме ће се све претходне дефиниције културе посматрати у светлу актуелних појава у савременом друштву.
Какву улогу, смисао и значај у наше доба има концепт културе и како смо до њега дошли? Иглтон упозорава да је појам културе тесно повезан са национализмом, да га је данас могуће разумети и као романтичарску реакцију на индустријски капитализам, али и као средство којим се безуспешно покушала надоместити смрт бога. Трансформација појма културе у наше време довела је до њене баналне инструментализације, па је у свету разуларене тржишне економије и сама култура постала роба која се кроји и масовно производи по економским принципима. Тако смо од естетске функције културе која оплемењује и нуди духовно решење за нарастајуће антагонизме, стигли до културе као бљутавог средства за јефтину забаву иза кога се крије потреба за одржањем друштвено-економске моћи. У свему томе можда још има неке наде, а на чему је она базирана, Иглтон одговара закључним поглављем које има тенденцију да културу као појам постави на место које јој припада, а то за Иглтона значи иза централних питања пред којим човечанство стоји на почетку овог миленијума. У драматичним дешавањима кроз које човечанство данас пролази култура има споредну улогу. У томе како ћемо одговорити на ратове, болести, глад, геноцид, еколошке катастрофе крије се будућност нашег света, у коме бављење културом не би смело да замени или истисне бављење политиком која ће ипак одредити његову судбину.
Због изразите актуелности отворених питања, интелектуалне запитаности која тежи практичним решењима, аналитичности, методичности и јасности у изношењу теза, те луцидности и духовитости са којима су представљене, ову књигу са радошћу препоручујем сваком будућем читаоцу, уз захвалност ИП Клио, Библиотеци Глигорије Возаровић, као и библиотекарки Ружици Станковић лично.

Биљана Додић

Јавна библиотека Бора Станковић, Врање

Један од најбрилијантнијих умова данашњице, књижевни критичар и теоретичар културе Тери Иглтон, у свом делу “Култура“ истражује појам културе, говори о разликама између идеје културе и појма цивилизације, и покушава да дефинише улогу коју култура игра у нашим животима, као и њену вредност. Он нас води на путовање кроз време и идеје водећих мислилаца и теоретичара културе новијег доба, посматрајући овај комплексан појам из различитих перспектива.

Сам аутор у првој реченици каже да је култура комплексан појам, а у првом поглављу наводи да је реч “култура“ друга или трећа најсложенија реч у енглеском језику. Иглтон наставља да се ипак могу издвојити њена четири главна значења:

  1. низ уметничких и интелектуалних дела;
  2. процес духовног и интелектуалног развоја;
  3. вредности, обичаји, веровања и симболичке праксе уз помоћ којих мушкарци и жене живе;
  4. читав начин живота.

 

Као и сам наслов ове књиге, и тема је уопштена, а аутор се углавном бави покушајем дефинисања флуидног појма културе и њеним различитим интерпретацијама кроз историју. У моралном и уметничком смислу, култура може да нам помогне да живимо потпунијим животом.

 

Тери Иглтон позива на критичко мишљење у сагледавању појма културе и на узимање у обзир различитих перспектива приликом доношења суда о нечему. Он каже да разноврсност није увек добра, као што ни сва униформност није погубна. Све зависи од контекста у коме се нешто посматра. Ми смо донекле и лимитирани у истраживању појма културе јер је истражујемо и о њој дискутујемо уз помоћ културних средстава, тако да не можемо у тој потрази отићи даље од ње.

 

Промишљајући о култури и кроз призму мисли Јохана Готфрида Хердера, Едмунда Берка, Т.С. Елиота, Оскара Вајлда итд. Тери Иглтон нас позива на једно својеврсно интелектуално путовање кроз промишљања о култури, у сваком моменту нас подсећајући да ништа не узимамо здраво за готово.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 + = četrnaest

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>