Knjiga nedelje u bibliotekama… vol.20 – GLAMUR

knjiga nedeljeGLAMUR

 

 

Приказ књиге Гламур Стивена Гандла и Клина Кастелија

Предраг Ковачевић, професор књижевности у Техничкој школи у Сремској Митровици

Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица

Аутори студије Гламур Стивен Гандл и Клино Кастели храбро су се упустили у покушај објашњења појма гламур са историјског и социолошког аспекта и истог као визуелног.
Ову причу прате од дефинисања појма кроз историју до дањашњих дана, до доба пластике, како га називају. Несумњиво је ријеч о значајном подухвату, али и недоследном у композицијском смислу. Поједини дијелови су сувише развучени, сувише има наративности у објашњавању симболике.
Гламур се везује за појам аристократије, њену моћ и репродукцију у друштвене сврхе.
По мишљењу аутора гламур почиње са високим нивоом механизације, са физичком прихватљивошћу капитализма и буржоаског менталитета. Сјај и моћ (дискретни шарм буржоазије, што би рекао Буњуел) буржоазије, новац – то је покретач гламура. Може бити. Али, шта је са другим епохама? Рим, Вавилон? Можда би студија била сувише оптерећена историјом? Можда би било сувише компликовано и опширно?
Овако, аутори су се одлучили за Париз и Лондон крајем XVIII вијека, на заводљиву раскош дворова и позоришта, на доба када је постало шик показати богатство, доба када једна класа покушава да опонаша другу, кад већ то не може да буде. Тад настаје сукоб култура и менталитета који, искрено, траје и данас.
Суштина гламура је тежња ка задовољењу фантазија, имагинативни хедонизам који се обликовао око куповине, око потрошачког свијета. Роби је потребан дух, јер производња на велико је одузела суштинске вриједности, а тај дух је гламур.
Родни аспект гламура је женски, жене елите су идеал укуса и моде. И дан данас је тако, питање је само шта је елита. Поготово код нас.
Аутори су, сувише лако чини ми се, отишли у социолошкој студији пратећи умјетност и њен утицај на гламур. Поготово у Холивуду, као фабрици снова, утицају филмских звијезда на обичног малог човјека.
Луксуз и сексуалност, кад немаштина влада животима људи.
Данас је то начин живота захваљујући моћи интернета, утицају дигиталних технологија, мобилних телефона. Но, о овом моменту аутори нису прозборили ни ријеч, чак ни у дијелу када су се фокусирали на визуелни језик гламура. Сувише простора су посветили утицају истока на моду, па самим тим и на гламур, сувише простора је дато бојама и њиховом симболичком значењу, објашњавању симболике и естетике боја.
Гламур је еволуирао од невидљиве привлачности до потрошачког друштва које га гута.
Све у свему, концептуално несразмјерна студија сувише оптерећена непотребном симболиком, варијацијом појединих тема (град, медији …).
Оно што је читаоцу занимљиво, поготово читаоцу из Србије, јесте имагинативна паралела. Како то изгледа код нас? У том случају фасцинантно је и забавно. Колико смо лоша копија, како гламур у Србији лако скрене у кич и примитивизам коме нема краја, мада о томе (кич) ни аутори нису проговорили ни ријеч.
Студија је интересантна, а још је интересантнија ако наметнемо ту паралелу и останемо шокирани. Књига је изузетна, мада концепцијски недоследна.

Ана Седларевић

Матична библиотека Љубомир Ненадовић, Ваљево

Гламур, књига настала из сарадње Стивена Грандла и Килина Кастелија, говори о феномену гламура, како се развијао и шта он значи данас. Комбинујући историјске податке и објашњења визуелног језика гламура , као и његову употребу у свету индустрије, аутори дају исцрпну анализу феномена који данас утиче на све сфере живота.

Сама књига је подељена на два дела. У првом делу је описан развој феномена гламура од свога постанка до данас, док се други део бави визуелним језиком гламура.

Књига почиње покушајем дефинисања саме речи гламур, њеног порекла и значења које је увек имало везе са сјајем, илузијом и обманом.  Затим нас аутор, Стивен Грандл, води на путовање кроз историју развоја гламура од средине 19. века, када је термин настао, па све до данас. На овом путовању упознајемо многе који су утицали на развој слике гламура каквог га данас познајемо, од писаца и песника (сер Валтера Скота, Бодлера, Лорда Бајрона…), сликара (Сарџента, Болдинија…), преко куртизана, представника demi-monde-а, забављачица,  глумица, Холивуда  па све до бројних модних креатора и масовних медија.

Други део књиге се бави визуелном страном гламура, кроз који нас воде оба аутора. У њему сазнајемо о снажној симболици боја (црвене, беле, плаве…) и различитих материјала (злата, сребра…), и како је она утицала на слику онога што се сматра гламурозним и модерним. Други део књиге такође прати развој и трансформацију порука и значења кроз које су различити елементи гламура прошли.

Али постоји један елемент гламура који се скоро нимало није променио, а то је тренд претварања свега у материјалне ствари, и који је постао још израженији са развојем потрошачког друштва. Слика и спектакл имају већу вредност од реалности у данашњем друштву, и то је велика заслуга гламура.

Гламур је занимљива  књига, лака за читање. Њен стил је једноставан и лаган. Истовремено, то је књига која ће вас натерати да се замислите и после које ћете гледати другим очима на свет око вас.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 + četiri =

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>