Knjiga nedelje u bibliotekama… vol.19 – NEMI PIJANISTA

knjiga nedeljeNEMI-PIJANISTA

 Прикази књиге Неми пијаниста Паоле Каприоло

Манда Пришинг, пензионер

Градска библиотека Карло Бијелицки, Сомбор

Књига се чита лако и са уживањем.
Асоцира ме на једну давну анегдоту са сомборске психијатрије:
Једна отпуштена пацијентица, пише новогодишњу честитку особљу одељења где се лечила и жели им срећну Нову годину, свако добро и ДА СВИ ОЗДРАВЕ.
Сви смо ми, пацијенти, лекари и сви други, болесни душевно а нарочито духовно. Мање – више. Због онога што смо преживели, онога што живимо, или од страха од онога што још може да буде.
Написано тако поетски, саосећајно, продубљено! А као трактат о музици!

Татјана Миливојчевић

Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица

Радња романа Неми пијаниста одвија се у Енглеској, у малом граду на обали мора. Тамнопута болничарка Надин на плажи проналази онесвешћеног, дезорјентисаног младића од двадесетак година. Уз помоћ лекара и још два болничара одводи га у психијатријску болницу у којој и сама ради. Младић се опоравља, али не говори. Након што је на парчету папира нацртао клавир, почиње свакодневно да свира у зимској башти болнице. Његова музика је безвремена, а он сам, као да не свира, већ ствара музику и као да он не управља нотама, већ ноте господаре њим.

Писац је роман писао у форми кратких поглавља. Стил  је јасан, сажет и аутор дубоко продире у психологију личности. Вешто плови скалом тананих тонова душе које зналачки описује. Ликови романа су пацијенти психијатријске клинике, а свако од њих има своју причу. Мотиви које код њих срећемо су: мајчинство, заточеништво, убиство, љубав, смрт, лудило, отуђеност. Неколико поглавља је написано у виду писама оних, који су током свог живота срели и упознали Немог пијанисту. Свако ко је једном чуо његово свирање на клавиру није остао равнодушан, чак ни они, који нису били љубитељи класичне музике. Кулминацију драме чини Розенталово самоубиство смрзавањем, а расплет одлазак тајанственог младића из психијатријске клинике на обалу мора, где је све и почело, чиме се  радња заокружује.

Током свог боравка на клиници међу „становницима раја” како је пацијенте назвао писац, Неми пијаниста је развио необичну везу са старим Розенталом, бившим логорашем. Розентал је исцељујуће моћи музике први пут осетио док је боравио у логору, а његово тумачење исте се може узети као порука овог романа: „Захваљујући тој музици, на тренутак смо успели да не будемо оно што су они хтели, оно у шта су нас претворили.”

Музика говори својим универзалним језиком и све речи су сувишне. Имајући то у виду писац и није могао другачије, већ да лик врхунског музичара прикаже немим.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


− tri = 1

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>