Novi magazin, 5. novembar 2015 (strana 5)
Završen je Beogradski sajam knjiga. Bio je šezdeseti, jubilarni, najveći i najznačajniji na Balkanu, jedan od najvećih u svetu, najposećeniji, sa najviše najizuzetnijih spisateljica po kvadratnom metru, najviši štandovi, sa najsnažnijim zamahom pravoslavlja u ruskosrpskim vezama, duhovnim uzletom koji je dao novu međunarodnu dimenziju Beogradu na vodi. Nikada u istoriji nismo imali takav. Meni je, da kažem, neprijatno koliko nam je svima bilo dobro
Mož da bidne, al’ ne mora da znači, dragi moji! Za one koji nisu skloni kritici već usrdno mole “daj nam danas”, Sajam je i ove godine velika svetkovina knjige, praznik pisane reči, masovni susret ljudi od pera i ljubitelja književnosti i čitanja. Za one koji se ne uklapaju u bajku već gledaju svojim očima i pitaju: a šta ćemo sutra, vrag je pomerio zavesu i odneo šalu. Ko gleda video je da pisac nije pisac, da knjiga nije knjiga,
da izdavači nisu izdavači, da posetioci nisu čitaoci…
Samo se potvrdilo da knjigaviše nije simbol učenosti, već prostote u naponu. Kao glavni događaj Sajma knjiga ukazao se vodič za buduće sponzoruše, starlete i “ukućanke”. Novinari lake ruke doneli su tešku odluku da podrže dalji razvoj nosilaca takvih opijumskih tvorevina. Potrošačka poetika učinila je važno nevažnim, čestite stavila na stranu, nesoj u prvi red. Na sajmu je bilo bleštavo ravnodušje i užurbana gerila promotera promocije. Umesto vizije u kojoj će nam dolaziti sve više priznatih i poznatih pisaca sa svih krajeva sveta, uspeli smo da rasteramo i ono malo što nas, kako-tako, raspoznaje.
Šta da kažemo za to da nagradu Dositej Obradović stranom izdavaču za zasluge u objavljivanju na španskom jeziku nije dodelio ministar kulture, kako bi dolikovalo. Ove godine dobitnica priznanja Sandra Oljo, direktorka i urednica izdavačke kuće Akantilado iz Barselone, koja je objavila dela Aleksandra Tišme, Danila Kiša i Ive Andrića, provela se k’o bos po trnju.
Umesto da se radujemo što je knjiga stavljena u raklje javnih nabavki da spreči svekoliku korupciju, mi podrivamo sistem koji inadžijski vaspostavlja kulturna EU-tanazija. Zakon o javnim nabavkama bio je takođe predmet zabave na sajmu knjiga. Nije zgoreg da ga nazovemo pravim imenom Zakon o javnim nabavkama. Neko je doveo u isti red javnu nabavku slikara, dirigenta i originalnu knjigu i u isti koš metnuo sa hidrocentralama, vetroparkovima i naftom. Borile su se mlade dame zastupnice Uprave za javne zabavke junački da objasne izdavačima i bibliotekarima kako se (lošem) zakonu uvek može doskočiti. Neka, hvala! Neka ga primenjuju na svoje kućne ljubimce i tvorce zakona. Mi se saginjati nećemo!
U Frankfurtu na sajmu knjiga pojavio se da o slobodi govora prozbori Salman Ruždi. Kad takav skandal-majstor otvara sajam, zna se šta će biti. Demonstrativno su otišli Iranci. Kod nas Emir Kusturica nikoga nije oterao, ali mi je veći problem da shvatim koga je sve privukao i šta je sad to što se nekad zvalo sajam knjiga…
Ne dam i neću da mi bilo ko kaže da ovo nije tačno. Ko hoće može na Poligraf, Hala 3, desno.
Zoran Hamović glavni je urednik i direktor izdavačke kuće Clio, autor razvojnog i obrazovnog projekta Internest, predsednik Udruženja Biblioteka plus i potpredsednik Udruženja Kreativna Srbija. Bavi se programiranjem i realizacijom obrazovnih projekata u oblasti kulture i medijske pismenosti. Piše i čita bez naočara.
