Ili
Kakva je razlika između načitanih i onih koji čitaju
Završen je Sajam knjiga, šezdeseti po redu, sa otvaranjem koje je pretendovalo kao i do sada da bude veoma svečano, sa Rusijom kao počasnim gostom, gužvama između štandova, velikim brojem mladih koji su došli sa namerom da kupe isključivo jednu knjigu koja je bila hit, dok drugi naslovi za njih nisu postojali. Da li smo dovoljno uradili da ih približimo tzv. nepublici, tvrdoglavoj u svojim nastojanjima da budu u trendu, da ne iskoče iz proseka koji je bezbedan. Razgovarali smo sa nekim beogradskim srednjoškolcima uoči Sajma, o novim knjigama, o tome šta čitaju…Dobri, pametni odgovori i razmišljanja onih koji nisu odustali od sebe i obrazovanja , koji se nisu prepustili blatnjavoj struji zaglupljivanja i stvaranja poslušnika daju nam izvesnu nadu da se stvari mogu menjati. Dakle, ne samo konstatacije da je sve strašno, posrnulo, devastirano, opšte zgražanje dok je tv uključen na kanalu još jednog rijalitija, već nešto konkretno. Ono što je moguće. Učiniti da knjiga dođe do čitalaca, pohvaliti mladu osobu koja je pročitala, ne negodovati, ne kritikovati fejs i tviter, već podstaći potrebu za samopoštovanjem i dostojanstvom koje se stiče samo znanjem.
Pronaći u gomili onaj par očiju koji se raduje mirisu nove knjige ili naslovu koji je najzad slobodan u biblioteci, poslati im poruku da će načitaniji i pametniji lakše nalaziti životna rešenja umesto sumnjivih prečica.
Knjige koje objavljuje Clio nisu hitovi i bestseleri, još manje saveti o modi, ishrani ili načinu da se obogatite. Kakva je onda njihova šansa na tržištu knjiga? Imaju li mogućnost da se probiju kroz ringišpil naslova koji se nude sa svakog novinskog kioska ? I da pobede tabloide koji su kao paraziti pojeli prostor štampanih medija u kome više nema mesta za duže tekstove koji zahtevaju strpljenje i pismenost.
Uprkos svemu, da li je Sajam bio praznik ili poraz dobre knjige, ne znamo. Da li ćemo dozvoliti da lažni sjaj bestselera za jedan dan zaseni trajne vrednosti, zavisi od svih nas. Clio će i dalje objavljivati one knjige koje to zaslužuju i koje su potrebne našoj intelektualnoj javnosti, a vi čitajte, komentarišite, kritikujte. Da ne budemo nevidljivi i da se zna kako nije bezvredno sve što znamo.
Srela sam na Sajmu troje za koje pouzdano znam da do ove godine nisu znali razliku između Basare i Kecmanovića. To je, valjda, evolucija.
Nije to evolucija nego vaspitavanje vojske jednakih. Svako ima pravo da izabere ‘svog’ pisca, Ali oni čija se reč čuje i uvažava u javnosti ne mogu zagovarati bestselere zarad materijalne dobiti. I tu je srž problema jer svima treba novac, prava umetnost samo onima koji je stvaraju.
Šunda i ljubitelja šunda je uvek bilo i biće, besmisleno je boriti se protiv toga. Na kraju krajeva, većina ljudi nema opštu kulturu i intelekt potrebne za razumevanje nekog kompleksnog štiva, i to je sasvim u redu, neka čita ko šta voli. Mislim da rešenje nije u kritikovanju šund literature (ovih dana su mediji i društvene mreže osuli drvlje i kamenje na hit Sajma, samo dajući toj „knjizi“ na popularnosti), već u promociji kvalitetnih knjiga. Fali nam recenzija naslova, izveštaja sa Sajma gde bi se ignorisala pop literatura i pisalo o sjajnim novim izdanjima, popustima, izdavačkim kućama…Verujem da se takvim pristupom čitaoci mogu upoznati sa knjigama i autorima za koje nisu znali, i zainteresovati za čitanje. Kad je već u štampanim medijima prostor za književnost toliko mali, bar internet pruža mogućnost da se dopre do velikog broja ljudi i treba to iskoristiti. Nismo nevidljivi ako ne ćutimo, pa makar naš glas bio u vidu fb statusa o knjizi koja nam se svidela. Ako zainteresujemo bar jednu osobu da je pročita, to je već uspeh.
Dragana, odlično zapažanje. Svaki status je bitan, pa makar osvestio, inspirisao ili prosvetlio samo jednu osobu.
Hvala na komentru
Slažemo se sa vašim tezama, pišite o knjigama koje ste pročitali, kritikujte, predlažite. I postaćemo vidljivi.