Glas prošlosti Pola Tompsona specifična je knjiga koja kombinuje teorijske postavke o usmenoj istoriji i praktična uputstva za njeno proučavanje. Tompson na jednostavan i lako razumljiv način objašnjava značaj usmene istorije i njenu razliku u odnosu na tradicionalnu (pisanu) istoriju.

Ovo poznato delo na svoj način donosi odgovore o značaju usmene istorije i višestruke mogućnosti njene primene, kako u društvenim naukama, tako i u svakodnevnom životu. Usmena istorija odnosi se na veoma širok kuturni dijapazon nekog društva, od narodnih predanja i tradicija, preko tradicionalne muzike, pa sve do individualnih sećanja i proučavanja savremenih pojava kao što su imigracija ili položaj manjinskih grupa. Usmena svedočenja često mogu da pruže podatke o stvarima i događajima koji nigde nisu zapisani, i na ovaj način ponude odgovore ili alternativna tumačenja.

Usmena istorija, naglašava autor, veoma je pogodna za praktična istraživanja i saznanja o društvu. Korišćenjem metoda kao što su intervjui i ankete i sredstava poput filma i televizije, moguće je sakupiti materijal usmene istorije direktno od ispitanika i tako ga sačuvati od zaborava.

Posebno poglavlje posvećeno je pouzdanosti dokaza usmene istorije. Kao što je poznato, ljudi kao ispitanici često nisu najpouzdaniji izvor, bilo zbog nestalnosti njihovog sećanja, bilo zbog namerne želje da se prećute činjenice. Pa ipak, naglašava Tompson, usmena istorija može da dovede do pouzdanih informacija i čak ponudi odgovore na pitanja kojima se tradicionalna istoriografija ne bavi.

U kasnijim poglavljima, autor pruža brojne praktične savete i uputstva za proučavanje usmene istorije. Ovi saveti mogu da budu od pomoći profesionalnim istraživačima i novinarima, ali pružaju i dobar uvid u načine sakupljanja građe i svima onima koji bi želeli da se bave ovakvom vrstom istraživanja na privatnom planu. Na primer, porodična usmena istorija može biti veoma značajna, naročito ukoliko je u pitanju sećanje nekih od najstarijih članova porodice. Tompson daje lako razumljiva uputstva za vođenje intervjua i dobijanje podataka od ispitanika.

Takođe, poseban deo knjige posvećen je skladištenju i analizi dobijenih podataka koji na kraju dovode do cilja: tumačenja usmene istorije. Naime, puko beleženje usmene istorije, bilo da su to seoska predanja ili individualna sećanja, nije samo sebi svrha. Ono što je najvažnije, jeste kroz obilje materijala doneti određene zaključke o temi istraživanja. Način prikazivanja i narativne analize pomažu da se izvuku zaključci i bolje razume nečija životna priča, porodična istorija ili predanje. Tompson nudi zgodne smernice i za ovu fazu istraživanja, koje se može sprovesti kako u profesionalnom radu, tako i u amaterskom poduhvatu beleženja usmene istorije kao što je, na primer, životna priča.

Životnoj priči kao jednom od najzanimljivijih oblika kazivanja, Tompson je posvetio posebnu pažnju. Na kraju knjige nalazi se bogat upitnik i detaljna uputstva za intervju o životnoj priči koje je moguće realizovati i na profesionalnom i na amaterskom planu.

Glas prošlosti – Usmena istorija upoznaje čitaoce sa značajem različitih oblika usmene istorije, od predanja do individualnih sećanja. Ovo ambiciozno delo pruža odgovore o tome šta je usmena istorija i kako se može proučavati sa ciljem čuvanja od zaborava.