Našoj publici Benito Peres Galdos pre svega je poznat kao autor romana Nazaren i Tristana (oba su prevedena na srpski) po kojima je Luis Bunjuel snimio istoimene filmove. Njegov opus, međutim, balzakovskih je razmera i obuhvata oko sto romana i drama. Reč je o jednom od najvećih pisaca španskog realizma, klasiku koga u rodnoj zemlji smatraju ekvivalentom Tolstoja i najvećim domaćim proznim piscem posle Servantesa. Pisao je pre svega istorijske (46 romana iz istorije Španije, objedinjenih pod naslovim Episodios nacionales) i socijalne (njegovim remek-delom smatra se četvorotomna knjiga Fortunata i Hasinta) romane. Donja Perfekta, prvi put objavljena 1876, spada u ovu drugu grupu i jedno je od njegovih ranih dela. Nastavite sa čitanjem
Златни кавез Вирџиније Вулф
Лондонски Ричмонд данас је кварт образоване средње класе са типичним породичним кућама подељеним по вертикали, негованим травњацима и мостићима који воде на другу обалу Темзе ка срцу Лондона који је удаљен око 40 минута вожње подземном железницом. Да није лепо углачане плаве табле на фасади куће Вирџиније и Леонарда Вулфа мало ко би знао да је овде био њихов дом и уточиште. Ту је остварено оно о чему је писала у чувеном есеју Сопствена соба, да свака жена која жели да пише мора имати известан годишњи приход и собу за рад. Вирџинија Вулф осетила је тренутак када је било могуће да се жене у већем броју окрену писању, тренутак одређен колико сталешки толико и стратешки јер је материјални положај жене коначно некима омогућио и драгоцено слободно време и оно је могло бити потрошено на креативни рад.Тако је уместо бесконачних кућних послова иза којих је вековима остајала празнина жени пружена могућност да остави траг за собом.Књига Александре Лемасон одлучно негира могућност да је Вирџинија Вулф била сифражеткиња или феминистикиња, напротив, каже ауторка, сувише је ценила себе да би доказивање сматрала потребним и сувише је добро познавала друштво у коме живи и његове хипокризије да би такве напоре сматрала довољним. Nastavite sa čitanjem
Лето је право време за читање
Пишите нам драги наши читаоци о књигама које вам предлажемо за ово лето! Неке су у продаји по изузетно повољним акцијским ценама, а књигу можете и добити на поклон уколико напишете текст и пошаљете нам на мејл pricamooknjigama@clio.rs. Једном месечно наградићемо најбољи текст и објавити га на блогу.
Хуан Еслава Галан ГВАДАЛКИВИР
Историјски роман који вас води право у срце маварске Шпаније на заласку. Прича о забрањеној љубави двоје младих из завађених породица почиње на тргу у Гранади где слепи приповедач окупља своју бројну и радозналу публику. У маниру прича из Хиљаду и једне ноћи развија се заплет богат неизвесношћу колико и филигранским детаљима приповедања. Тајни састанци у врелој андалузијској ноћи, коњи, коњаници, последњи племићи и њихови соколари, тајновите хладовине унутрашњих дворишта-патија у којима се испредају приче и сплетке, уговарају бракови или окончавају тајне везе, а све на фону великог историјског знања и књижевне даровитости аутора који је избегао замке тривијалне литературе и понудио нам слику древне Андалузије о којој маштамо.
Kако остати књижевни Медитеранац
Сан о изласку на море, идеја о Медитерану као уточишту песничких и филозофских душа, море као апсолутна метафора вечности, све су то мотиви којима су прожета многа књижевна дела, од антике до данас. Они којима је Медитеран завичај, стварни или песнички, радо себе називају Медитеранцима, попут Орхана Памука. Тој великој породици придружили су се одавно и писци са балканских простора – Милош Црњански, Јован Христић, Предраг Матвејевић, Иво Андрић који се није тако представљао али је још као млад написао аутопоетски текст “Летећи над морем“, о вечитој жудњи човека са копна да изађе на море… И читалац може бити припадник породице Медитеранаца избором своје лектире, склоношћу да море тражи међу редовима као својеврсни облик бекства од стварности који му нико не може одузети.
Likovi stare Grčke
Tema knjige je život starih Grka kao i njihova shvatanja i pogledi na važne aspekte društva. Ljubitelje političke istorije ovakvo delo može odbiti na prvi pogled zbog izostavljanja detaljnih opisa događaja i ličnosti međutim upravo za njihovo pravo razumevanje ovakav rad je dragocen. Nastavite sa čitanjem
Revolucija u glavi!
Oduvek sam smatrao da o čuvenim 60-im godinama XX veka nije moguće pisati ako ih niste svojim prisustvom doživeli. Iako je moguće da naraštaji koji se nisu ni rodili u to vreme danas slušaju muziku tog perioda, uživaju u kinematografiji, umetničkim delima pop- i op-arta, čini mi se da je autentični doživljaj tog vremena izvan njihovog domena. Najzad, i sam pripadam toj grupi: populaciji koja se rodila znatno posle 60-ih, ali koja nalazi izvesno uživanje u muzici i, generalno, umetnosti tog perioda. Nastavite sa čitanjem
Istorija privatnog života u Srba od srednjeg veka do savremenog doba
Istorija privatnog života u Srba ambiciozan je ali i veoma uspešan pokušaj da se na što koncizniji način predstavi kompleksna tematika privatnog života u Srbiji tokom različitih istorijskiih perioda.
(Jugo)nostalgija za burekom
Ako sudimo na osnovu produkcije sociološko-kulturoloških studija koje ispituju na koje sve načine biva iskazana nostalgija prema bivšoj SFRJ, jedna od najYUnostalgičnijih država bivše Jugoslavije bila bi Slovenija. U poslednjih desetak godina, prava bujica studija iz društvene i kulturološke teorije koje se bave upravo tim fenomenom, zapljusnula je obale bivše jugoslovenske države. Jedna od takvih studija svakako je i knjiga Burek.si?! slovenačkog kulturnog antropologa Jerneja Mlekuža.
SEKS I PSIHA – Bret Kar
Iako je prošlo više od 30 godina otkako je Nensi Frajdej otpočela svoje revolucionarno proučavanje seksualnih fantazija, slabo smo napredovali u razumevanju funkcije, gestacije i devijacije naše erotske imaginacije. I mada danas o seksu govorimo sve otvorenije, kada su u pitanju naše najintimnije seksualne fantazije, slučaj je često drugačiji. Psihoterapeut Bret Kar je dao sebi u zadatak da istraži malo poznat svet naših seksualnih maštarija u Seksu i psihi, pionirskoj studiji o najskrivenijim područjima Erosa. Nastavite sa čitanjem
Sajmon Baron Koen – O surovosti iz zapadne vizure
Drago mi je što vidim da je Psihologija zla prevedena na srpski. Takođe sam zahvalan za priliku da napišem predgovor ovom prevodu. Iščezavanje empatije može se desiti bilo gde, i događaji koji su se desili u Bosni između 1992. i 1995. godine najjasniji su podsetnik kako je empatija krhka i kako se, u određenim socijalnim i političkim uslovima, može ugasiti. Nisam istoričar, pa njima ostavljam da odrede verodostojnost sledeće informacije (prvi izvor je vebsajt Human Rights Watch): „Dva koncentraciona logora, Omarska i Keraterm, bila su mesta gde su izvršavana ubistva, mučenja i surova ispitivanja. Treći, Trnopolje, imao je drugu svrhu, služio je kao oblast za masovnu deportaciju uglavnom žena, dece i staraca, a tamo su se takođe odvijala i ubistva i silovanja. Četvrti, Manjaču, bosanski Srbi zvali su ‘logor ratnih zarobljenika’, iako su većinu, ako ne i sve zatočenike, činili civili… Komisija eksperata ustanovila je da je sistematsko uništavanje Bošnjačke zajednice u oblasti Prijedora odgovaralo definiciji genocida.“ Nastavite sa čitanjem