Knjiga nedelje u bibliotekama… vol.12 – BRAK IZ ZADOVOLJSTVA

knjiga nedeljeBRAK-IZ-ZADOVOLJSTVA (1)

 

Приказ књиге Брак из задовољства  Тахара Бен Желуна

 

Мирјана Томашевић, библиотекарка Библиотеке Бора Станковић у Врању

Радња романа Брак из задовољства одвија се у  Мароку, у граду Фесу средином прошлог века. Главни јунак око кога се тка цела прича је  човек по имену Амир, трговац ретке робе и зачина који често путује послом у Африку.

Амир има многобројну породицу. Са својом женом Лала Фетом имао је  четворо деце. У добром делу  романа, на бајковит начин испричана је сторија и судбина Амира и његовог најмлађег сина Керима,  који се родио болестан. Мајка Лала Фета издвајала га је од своје друге деце, јер је он заостајао у физичком и  психичком развоју у односу на своју браћу. Као хендикепирано дете одбачен од своје мајке,  са својим оцем Керим одлази у Африку, у Сенегал.

Писац на фантастичан начин  осликава Керима као дете анђела, које је само Бог послао, беле пути као свила и чистог срца, са  неким натпросечним способностима, пуном доброте и светлости , са особинама  пророка, дубоко приврженом оцу  Амиру…

Амир склапа брак из задовољства са прелепом црнкињом Набу. Према исламском обичају, путницима због дугог одсуствовања од куће, дозвољено је склапање привременог брака са другом женом. Још од самог почетка познанства и дружења  с Набу и Керим  ју је искрено и безазлено заволео као своју мајку.

Како се главни јунак Амир одлучио на тај корак и како Керим напредује?

Како је дошло до његовог животног преокрета?

Амир  је увек губио главу у загрљају црне жене Набу, из народа Пел, црнкиње слободног морала. Стално му је била у мислима,  не само као особа без које, временом, није могао и да замисли свој живот.

Они су  освојили срца једно другом, а врсту задовољства и емоције коју су обоје доживели,  Амира и Набу је  нагнала да пресеку и да због велике  и истинске љубави и страсти  поделе заједнички живот и  судбине. Уз њих је увек био и Керим који је у помајци налазио замену за своју биолошку мајку.

Уз добру Набу, Керим напредује у сваком погледу. Усваја и упија знање и искуство које ће му користити касније у животу. Позитиван утицај  племените Набу био је врло приметан. Он полако проговара, прати све, учи живот и развија се.

Велика и обострана страст нагнала је Амира да своју нову изабраницу одведе у своју породицу, у Фес, међу муслимане.

Пут је био вема  ризичан, тежак и напоран.

Набу је дочекана са великом мржњом и љубомором од стране своје супарнице Лала Фете, која је чекала сваки тренутак да Набу понизи. Њен  план  је био и да  јој напакости  и уклони је физички. Прижељкивала је њену смрт. Међутим, за  Амира,  Лала Фета је била бледа сенка ватрене и  осећајне Набу… Заједнички живот тече својим током…

Паралелна веза није дуго трајала. Једног дана, Лала Фета је изненада  умрла.

На самом почетку свог боравка у Мароку, Набу је поред свог знања француског језика , који је морала да научи силом прилика, јер је Сенегал био француска колонија, научила да течно говори  и арапски језик. Редовно је одлазила у џамију, прихватила је обичаје и  знала исламске молитве по Курану. Обучена у лепу џелабу, свечану одећу, изгледала је  лепо и привлачно… 

Рађање близанаца Хасана и Хусеина. Све то будно прати и добри и већ велики Керим!

Плод  велике љубави између Набу и њеног Амира било је рођење близанаца  Хасана  и Хусеина, црног и  белог близанца. Бело и црно дете били су природни феномен и судбина. Хасан као црни близанац постаје жртва своје црне коже. Бели близанац уклопљен је, интегрисан у своје друштво.

Окосница другог дела романа били су близанци, али  пре свега  црни Хасан,  који због расизма и велике мржње према црнцима, доживљава велику мржњу околине… Ропство је владало по целом свету.

Ток романа након Амирововог одласка с породицом из Феса

Следи  Амиров одлазак са својом породицом у другу средину,  у Тангер код брата, далеко од Феса. На путу, близанце прати Набу и старији брат Керим. Доживљавају згоде и незгоде… После извесног времена  Амир умире. Набу остаје да се бори са животним недаћама. Црном Хасану нису веровали  да је мелез, пола муслиман пола црнац, а такође касније и потомку Селину… И поред њихових великих патњи и судбине која се поиграла са њима излазе као победници и животни јунаци…

Најупечатљивије су дирљиве изјаве  добре маћехе Набу, која топлим речима говори  да Керим није њен син, али да га сматра својим дететом. Он  је њена светлост која обасјава њихову породицу! Пољупцима, пољупцима!

Поента  овог  бајковитог романа је ЉУБАВ и само ЉУБАВ!

 

Радмила Ревека – Драгутиновић, дипл. филозоф и библиотекар

Матична библиотека Љубомир Ненадовић, Ваљево

Тахар Бен Желун рођен је у Фези (Мароко) у децембру 1944. године. Студирао је филозофију на Универзитету у Рабату. Као професор предавао је у Тетуану и Казабланци. У Француску одлази 1971. године на последипломске студије социјалне психологије. Докторирао је 1975. године и од тада ради и као психотерапеут. Пише за бројне часописе и новине, међу којима и за престижни Le Monde. Књижевну каријеру почиње као песник а своју прву збирку Људи под мртвачким покровом тишине издаје 1970. године. Аутор је више збирки поезије, романа, есеја и позоришних комада у којима често говори о расизму и нетолеранцији. Дела су му преведена на бројне језике и тренутно је највише превођен марокански писац у Паризу. 1987. је добио најважнију француску награду Prix Goncour за дело Света ноћ. За роман Та заслепљујућа одсутност светлости примио је награду IMPAC  2004.године. Тај роман је тек друго француско књижевно дело преведено на енглески језик награђено наградом IMPAC, једном од најугледнијих књижевних награда.

Дешавања романа Брак из задовољства почињу у Мароку педесетих година прошлог века и проткана су тадашњим великим социјалним проблемом, расизмом, који је и у данашњим, савременим друштвима, непревазиђен и веома актуелан.

Амир, трговац из Феса, има један брак у који је ушао по обавези, обичају, препоруци и не размишљајући о љубави, телеолошки следећи пут и обичаје својих отаца без поговора. Пошто је сваке године пословно морао да путује на дужи период ради трговине у Дакар, а према исламском обичају таквим путницима је било дозвољено да током одсуствовања од куће уговоре привремени брак, такозвани брак из задовољства, Амир се жени „на одређено време“ са чудесно лепом Набу, црнкињом из народа Пел. Пошто се враћа поново у Дакар на дужи период, води тринаестогодишњег сина са собом, упознаје га са Набу и поверава му да је воли и жели са њом други брак, који не би ничим угрозио први, склопљен са његовом мајком из поштовања. Син се осетио веома важним због поверавања очевих дубоких и скривених емоција баш њему и обећао Набу да ће имати велику подршку у породици са његове стране. Наравно, Набу воли Амира и пристаје да је он „води и на крај света“. Долази у Фес, али ту преживљава љубомору од стране прве жене, затим, када рађа близанце, једног беле пути, другог тамне, од којих један, бели израста у стабилну личност а други, црни, има проблеме у развоју и формирању личности, расизам и нетолеранција развијају се до невероватних димензија.

Начин приказивања је савремен: монолог чудесне црнкиње Набу дочарава живописне, непосредне емоције директно, као да је читалац посматра у свим бојама пејзажа једне устрептале и узавреле страсти душе. У једном моменту, писац вешто прави обрт и ситуира, врло рационално, целокупни повод том дешавању у сферу обичајности. Љубав између Амира и Набу је de facto непосредна, чулна, видњива сензација… и нема никакве сличности са Јоханесовим завођењем у интелектуалном погледу (Или-Или, Кјеркегор), са Дон Жуановим бројањем и пописом заведених (Бодријар). Чему поредити, уосталом, када је борба против нетолеранције, данашњи проблем,тако значајан повод овог смелог романа.

 

Божидар Јеремић, пензионер

Народна библиотека Вук Караџић, Крагујевац

Расизам је основа овог романа. Међутим, љубав је јача и у том сплету отвара многа питања. Вреди прочитати роман који надахњује.
Предраг Ковачевић, професор књижевности
Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица

Роман Тахара Бен Желуна Брак из задовољства је заводљива прича о далеким градовима, другим културама и обичајима, прича о љубави, али и о људском злу.
Писац се врло вјешто композицијски користи мотивом свезнајућег приповједача, уличног наратора, каквих и дан данас има у арапском свијету.
Читалац је уведен у магију приче у којој има свега, од Шехерезаде до фантастике (Селимови снови), мигрантских рута у ово наше доба и судбина несрећника на тим путовањима.
Испричана је необична историја једне породице у турбулентним историјским временима када Мароко добија независност. Далеко жешћи сукоб води се у свијести јунака (расизам, фундаментализам, нетолеранција, боја коже…).
Брак из задовољства, карактеристичан за ислам, покренут љубављу и страшћу, претворио је трговачке путеве у мигрантске, свакодневица обојена злом уништава идеале. Једини који се спасава лудила историје и традиције је Керим, заостало дијете, али „чиста срца, бијелог попут свиле“.
Роман има три цјелине различитог приповједачког ритма.
Амиров брак са Набу у Дакару је дио који има романтичарску ноту трговачких каравана, ноћи у пустињи, страсти.
Други дио представља њихов долазак у Фес, сукоб законите и доведене жене, бијеле и црне, Амирова неодлучност, рођење близанаца.
Радња се овдје убрзава, породица се сели у Тангер.
Трећи дио романа је прича о Амировом унуку Селиму, вријеме је садашње, који се стицајем несрећних околности, због боје коже, обрео у Дакару гдје је депортован. Одатле се уз много перипетија враћа у Тангер мигрантским путевима.
Тахар Бен Желун је причу арапског приповједача о далеким градовима звучних имена учинио горком због избјегличке кризе. Црни људи из Сенегала на свом путу ка Европи највећа понижења доживљавају у Мароку. Као што је доживјела и Набу.
Ипак… Сувише је мотива преко којих је писац прешао олако, само их наговјестио и препустио читаоцу ( двије жене у исламској традицији, револуција и борба за независност, судбине Амирових наследника, расизам …).
Е, сад, замислите приповједача у Фесу, у некој чајџиници, замислите да разумијете арапски језик и да су око вас мириси, боје, звуци Африке. Тад све изгледа другачије и Брак из задовољства има своје право мјесто, а сама ријеч Тангер изазива магију.
Зато овај роман заслужује поновно читање, јер и у сопственим животима сусрећемо се са путовањима као што су Амирово или Селимово. Треба само да их препознамо, а књижевност томе и служи, да помогне човјеку „да се нађе и снађе“.

Александра Младеновић, ученица Средње економске школе

Градска библиотека Карло Бијелицки, Сомбор

Књига Брак из задовољства писца Тахара Бен Желуна на потпуно јасан начин објашњава проблем расизма. Расизам је вечни проблем двеју раса – црне и беле.
Наиме, бела раса је окаректерисана као доминантнија и повлашћенија, док је ситуација са црном расом драстично другачија. Они се сусрећу у овој књизи, а и у стварном животу, са бројним препрекама.
Нажалост, решење овог проблема се већ вековима не назире и то се занемарује као нешто што није вредно промена.
Тужно за нас, тужно за читав свет.

Хилда Рил

Народна библиотека Доситеј Новаковић, Неготин

„Хасан је своју кривицу носио не на лицу, него на читавом телу. Био је срн и био је кажњен због несреће што је тако рођен.“

Читајући ову занимљиву причу, чија радња се одвија на тлу егзотичне Африке, сазнаћете да, захваљујући људској примитивности, расизам није превазиђена појава ни у 21. веку. Такође, читаћете о танкој линији између вере и сујеверја, о љубави и мржњи које не знају за границе, о доброти која око себе шири светлост

Ако се одлучите да прочитате ову књигу, нећете је испуштати из руку до последње странице, а навешће вас да сагледате живот из потпуно новог угла.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 − četiri =

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>